m/t Mate Balota

Sve o m/t Mati Baloti.

8.4.2010. na liniji Preko - Zadar

Balota jedva uhvati 8 kn prespor je
DCS koliko mu treba do Preka

port rijeka je napisao/la:Balota jedva uhvati 8 kn prespor je
DCS koliko mu treba do Preka

Otprilike vozi 8 milja, prije je bio dosta brži, možda ima problema sa motorima, od rive do rive mu treba oko 30 minuta za te 3 milje do Preka uz okretanje u Zadru i Preku. (za usporedbu J.Dalmatinac to obavi za 20tak minuta), a kad vozi za Bršanj na Ižu za 15-tak milja mu treba oko dva sata. Inače, on preko dana ne vozi za Preko osim noćnu liniju ponekad, a ovaj dan kad je slikan mjenjao je Sisa, koji je plovio za Brbinj umjesto Nazora kojem su taj dan farbali garažu pa je čitav dan bio vezan u Zadru.

hvala DCS na odogovoru
Inace ovaj je trajekt izgradjen u Kraljevici

)
Evo sta kaze Brodopis Slobodna Dalmacija o MATI BALOTI
Čovik i ‘Balota’
Po ‘Matinoj’ posadi, mogli bi učinit deset dan ka s kruzeron, ne bi nan falilo tičjega mlika ni štoriji
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX

Ja ću još na rivi jarbule brojiti, Po noći, po dnevu vajk prez doma biti.
M. Balota

Jel se naplaćiva ovde za pribacit cviće na Iž? Za cviće ne. Ružooo, Ružooo, ajde ulazi!

S prastarin vicen kapa o makinje Zvonimira Rapana, na zadarskome smo Poluotoku ulizli na “Matu Balotu”. “Mate” se u dvadesetoj godini tek razradija, posta pravi, baš ka čejade kad nakupi iskustva i znanja, pa mu kliču “čovik i balota”. U garažu mu stane četrdeset auti, a u salone 450 svita. Takvi je onda bija prosjek po glavi stanovnika, sad takvi trajekti gubidu dah, zaludu jin lipa linija, udobnost, brza manovra. Auti, auti, koliko auti. Ma “Balota” se ne da.

Krenuli smo put Iža u mali salon na krmu. Samo dva su u donji, spavaju – izvistija nas je šankista Ivica Marača, ka i o današnjemu oraru. Dvi ure do Iža, do Rave još pedeset minuti. Malo je sporo. Više se popije. Oćete popit što? Na šanku se upletemo u priču s prvin susidon, zagrebačkin Ižaninon Davoron Lukinon. Čekamo da se prolaz Ždrelac između Pašmana i Ugljana proširi na 50 metara, put će se skratiti na 11 milja, a sad je 17 milja – čeka on. Jema i mladosti, studentarije. Ljerka, Marija i Biljana će za dalje za Ravu, devet i po milja od Iža, di izlazi Luka. Njima je brod dobar, al oni o tome i ne vodu konta...

Bilo je i gorih – nazdravja Luka. Bure jema prilično, ma “Balota” se vaja drito, junački. Mi se vajamo u salon šoto garaže. Kad ono doli divota, velik, prostran, ne bi se reklo odozgar. Par judi spava, za jedan stol grupica vadi spizu. Manistra usuvo na mesu, salam, sir, masline, dvi vrste kruva, pome, paprike... Ovde nas ne valja – kaže nam gospoja Katica Surjan – pa se spustimo na marendu. A nemamo ni vremena – nadoveže se Slavko Đukanović, i po njemu brod gre natrag prebrzo, malo posla se za to vrime more napravit.

Nama druga stvar na trajektu smeta, konduti s onin čučavcima, ko to više zna i želi upotrebit. Dolazi kogo – zove oficir palube Krešimir Grbić iz Privlake – njega morate vidit. Ne živi se za otoke, nego za Hajduka – dočeka nas je Branimir Mišković, šibenska ljudina s navijačkon majon “Pobijedio sam anoreksiju”. Odmar se vidu dvi stvari; voli skuvat i voli izist, ča znači da je pravi kogo. Kakvi je omjer u Šibeniku? Ma, 60:40 modri vode kontra bilih. Ne moreš ih prominit...

U teče su juva, lešo, šalša, litnja spiza, a Branimir zimi zna zamotat i sarme. Onda sto posto za Uskrs čini sirnice i pituraje jaja. Nigdi toliko vrimena nismo proveli na mostu ka na “Baloti”, dočekali su nas ka svoje. Brod je u najboljim godinama. Dobro nosi more, prošlu sedmicu bilo je dosta juga, sada je burno, ali on je savršeno stabilan. I putnički je prostor vrlo ugodan – kaže kapetan Ante Mustać iz Privlake.

Na brodu su u posadi jedanaestorica, a kapo Rapan je kapo za novinare, pa se jidi kad mu spomenemo da s 10 milja na uru “Balota” nije baš za Veliku nagradu Monaka. Vi ste ljudi od otoka, i recite mi šta znači pet minuti prije ili kasnije na brodu?! A s druge strane, osjećaj koji pruža! Ja san, recimo, bija na pisti za polijetanje kad su priko trumbeti javili da je avion u kvaru i da ga popravljaju. I možeš mislit kako san se osjeća dok san čeka da poletin u pokvarenome avionu. Kad je sleća u Dubrovnik, ovako se nageja, pod devedeset! Nogama smo se opirali o siceve, parilo je da rađamo! Šta smo ono govorili...

E! Ja san 15 godin naviga, pa san 20 godin bija na suvo, i onda san se prije 15 godina opet ukrca, usrid rata na liniju Prizna-Žigljen. Parilo mi je ka da san u jumbo-jet, ne smi stat dan-noć, naprid-natrag. Nisan zna di san, di mi je glava, a di guzica. Čekaj, a šta san se u pet oceana svjetskih utoča! Doveja san “Lubenice” iz Osake, i onda smo oprali laštru kad smo došli u Otrant, doma. Brod je plaka od bure. A doveja san i katamaran “Olea” iz St. Maloa, to je na ulazu u La Manche, sa strane Španjolske. I “Silbu” iz Malezije, koju smo pokupili u Dubrovniku.




To mi je bilo najteže! Ma daj? Došli mi doli, i pitan onoga crnoga di je brod, a on govori, doli u stivu. Vadili smo ga dizalicon, i kad smo išli vidit di smo i šta smo... Da smo s ovin kapon išli od Osake, bili bi libar učinili. Dok se “Mate” par uri poslin vraća u Bršanj, vidi se koji lipi brod, starinske linije, 65 metri dug, 14 širok, pun ponistar i fileštrini, kraljevičko dite. Da nema rampe naprid i nase, reka bi da je vapor. Po bandama mu umisto pajeti visidu gume od auta.

Nikor ne vata cimu, mornar sam skoči s rampe do kolone. A svit čeka trajekt u filu, ka kruv. Na kuverti bjondasti bodul pita fotoreportera Joška da koliko mu se ita aparat. Dosta. Jel se može itnit do one tamo kuće narančaste? Aaa, može... Aj mi snimi. Provjeri mi jesan li zatvorija škure... Kapo Rapan daje svoju kamaru za pres centar. Dok tipkan čujen di na mostu pripovida: A kad san prvi put bija na skijanju, vidin cotavu Slovenku di skija. I kažen ja; kad može ona cotava šta ne bi... – toči ka Amazona. Evo i kogo: Di ste, čekan vas na večeru; ramstek, fažoleti zeleni i juva od povrća. Plus sladoled. Može li?

Po posadi, mogli bi doć na dopust ovde, učinili bi deset dan ka s kruzeron, ne bi nan falilo ni tičjega mlika, ni morskih štoriji. I lip brod. Ima sve šta novi nemaju. Lipotu, šest – smije se kapo Rapan, i nastavi: Naš svit se voli vozit brodom. Ne vidu se u polje, na moru isto jer su in pošte daleke, pa se nađu u trajekt. Išćakulaju se, doznaju novitade. To je sve šta ih drži. A ja in kažen...

LIPO
- gostoljubiva posada
- udoban donji salon

GRUBO
- čučavci u kondutima
- malo spor

Mate Balota je preuzeo liniju Zadar - Bršanj. Skratili su mu malo jarbole da bi mogao prolaziti ispod mosta u kanalu Mali Ždrelac kad se on otvori.

DCS je napisao/la:Mate Balota je preuzeo liniju Zadar - Bršanj. Skratili su mu malo jarbole da bi mogao prolaziti ispod mosta u kanalu Mali Ždrelac kad se on otvori.

Znači nema šanse da ga stave na Makarska- Sumartin...

max je napisao/la:

DCS je napisao/la:Mate Balota je preuzeo liniju Zadar - Bršanj. Skratili su mu malo jarbole da bi mogao prolaziti ispod mosta u kanalu Mali Ždrelac kad se on otvori.

Znači nema šanse da ga stave na Makarska- Sumartin...

Očito da je dugoročno planiran za ovu liniju kad su mu skratili jarbole.

Mate Balota u Zadru, 18.12.2010.

10.09.2018.god. Mali Ždrelac na plovu za otoke Iž i Ravu











Srdačan pozdrav !